Panel diskusija „Žene i telekomunikacije“

7. maj 2001.
Elektrotehnički fakultet, Beograd

U ispunjavanju mandata Radnog tima za pitanja ravnopravnosti i jednakosti polova Unije telekomunikacija iz Ženeve, a sa ciljem isticanja tog pitanja u telekomunikacijama Jugoslavije, dr Nataša Gospić, predsedavajuća Radnog tima inicirala je u saradnji sa Društvom za telekomunikacije i Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu, a pod pokroviteljstvom Saveznog Ministarstva za telekomunikacije, panel diskusiju sa temom „Žene i telekomunikacije“ .

Panel diskusijom su predsedavali prof. Dr Branimir Reljin i dr Nataša Gospić. Prof. Dr Borivoje Lazić, dekan Elektrotehničkog fakulteta kao domaćin skupa poželeo je dobrodošlicu učesnicima skupa i dao reč Borisu Tadiću, Saveznom Ministru telekomunikacija. On je naglasio ulogu žena u društvu i potrebu novih napora da se unapredi balans polova u sektoru telekomunikacija. Posebna pažnja biće posvećena i u samom Ministarstvu telekomunikacija. Svi projekti koji budu orijentisani u postizanju balansa imaće posebnu podršku Ministarstva. Takođe je istakao da su baš muškarci ti koji treba da otvore vrata za aktivnije prisustvo žena u političkom i društvenom životu. Zapravo, žene moraju biti ohrabrene da iskoriste mogućnosti aktivne uloge u političkoj areni.

Dr Nataša Gospić je podvukla da u pogledu ravnopravnosti polova sve više kompanija u svetu i kod nas pokušava da učini fundamentalne promene u svom ponašanju, odnosno da sa deklarativnih opredeljenja u svojim poslovnim politikama pređu na konkretnu primenu nagoveštenog razvoja. Telekomunikacija kao liderska industrijska grana ne treba da zaostane ni po tom pitanju.

Prepoznavanja potrebe za ravnopravnošću polova, poznatog kao Gender Issue, u razvojnoj politici restruktuiranja telekomunikacija je važan aspekat. U ultimativnom cilju obezbeđivanja univerzalnog pristupa telekomunikacionim servisima gender dimenzija ne sme biti zaboravljena. Primeri mogu biti: kod osiguravanja pristupa telekomunikacionim servisima po cenama i tarifama koje su podnošljive, u načinu licenciranja, u jednakom pristupu u obukama za nove tehnologije, u kreiranju novih servisa koji unapređuju život ciljne grupe, i dr.

Za strategijski razvoj privrede, posebno razvoj ruralnih oblasti i srednjih i malih preduzeća u njima, neophodan je pristup komunikacijama. U eri liberalizacije, rešenje može biti kroz uspostavljanje malih telekomunikacionih operatora ili telecentara koji nude ne samo osnovni telefonski servis, već i nove informacione tehnologije, kao što je Internet. Kako su žene uglavnom većinsko stanovništvo u ruralnim oblastima u upravljanju, odnosno rukovođenju ovim preduzećima, žene treba da nađu svoje mesto.

Uključivanje Gender perspektive u poslovne politike telekomunikacionih operatora, značiće prvo prepoznavanje potrebe da se započne sa menjanjem realne situacije koja ima sledeću sliku kod nas:

Gospođa Patricia Faccin iz ITU Sektora za razvoj, odgovorna za pitanja ravnopravnosti polova, prezentirala je ciljeve i aktivnosti ITU Radnog tima, uključujući i izveštaj o dosadašnjim rezultatima, kao i pregled upitanika dostavljenog svim zemljama i novokreiranu on-line konferenciju.

Nekoliko panelista, prof.dr Vera Marković, prof.dr Đorđe Paunović i dr Vladanka Raspopović, govorili su o ulozi žena u univerzitetskom okruženju, prednostima i strahovima. Iako je broj žena – studenata niži od studenata – muškaraca u uglavnom su im uspesi na studijama bolji. Glavne prepreke u većem učešću ženske omladine na tehničkim fakultetima ogledaju se u sledećem: vaspitanju u porodici, nemogućnostima da ispune obaveze na poslu i u porodici i opštem inženjerskom okruženju koje favorizuje zapošljavanje muškaraca. Navedeni statistički podaci koji su potkrepili date navode: na godišnjoj konferenciji TELFOR 18% autora su žene, Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu od 16 dekana svi su bili muškarci, na katedri za telekomunikacije 5 od 22 profesora (23%) su žene, ove godine od 113 studenata pete godine 12 su ženski studenti.

Gospođa Leila Ruždić, koordinator ženske političke mreže i član Narodne skupštine Srbije, govorila je o problemu učešća žena u politici i njihovom uticaju na demokratizaciju društva. Ona je istakla da danas, u eri informatičkih tehnologija, pružanju mogućnosti da se poslovi završavaju mnogo brže i jednostavnije, ali se mora konstatovati da je u toku prošlih demokratskih događaja telekomunikaciona podrška bila izuzetno slaba i nedovoljno promovisana da bi olakšala svakodnevne poslove.

Divna Vučković, direktor Ericsson Jugoslavija, predstavila je uspešnu aktivnost firme Ericsson u podršci balansiranja uslova rada i unapređivanja uslova za zaposlene žene. Ustanovljena je i nagrada za kompanije u Evropi „Ericsson European Equal Opportunity Award“ . Time je inicirano takmičenje između Ericsson-ovih kompanija za postizanje boljih rezultata po pitanju jednakosti i ravnopravnosti polova.

Važan aspekt razmatranja u okviru panel diskusije predstavljao je značaj telekomunikacija u unapređenju života žena. Mnoge telekomunikacione aplikacije (telemedicina, teleedukacija, rad na daljinu…) mogu da iniciraju projekte koji će, pored profitabilnosti, imati i socijalnu notu unapređenja života i kreiranja novih šansi koje se uz korišćenje novih telekomunikacija kao alata pružaju ženama. Telemedicinu, kao novi telekomunikacioni servis, predstavio je prof.dr Branimir Reljin, iznoseći mogućnosti i beneficije ovog servisa.

U zaključnom razmatranju dati su predlozi da se pripremi deteljan program rada koji će obuhvatiti diskutovane sadržaje, kao i da se rezultati ove diskusije objave u više časopisa sa ciljem diseminacije informacija i prikupljanja doprinosa šireg auditorijuma. Panel diskusija je okupila oko 90 učesnika.