17. oktobra 2013. održan je Okrugli sto „Učešće žena u nauci i tehnologiji: izazovi, mogućnosti i put napred“ u okviru međunarodne konferencije TELSIKS na Elektronskom fakultetu u Nišu. Održavanje Okruglog stola je podržano od strane Centra za promociju nauke na konkursu za 2013. godinu, a izvode ga Udruženje Jednake mogućnosti i Institut Mihajlo Pupin iz Beograda. Ovaj događaj je organizovan u okviru radnog sastanka IEEE Women in Engineering grupe za Srbiju i Crnu Goru, koji okuplja priznate naučnice iz oblasti informaciono komunikacionih tehnologija iz zemlje i sveta.

Osnovna ideja okruglog stola je identifikacija mera za povećanje vidljivosti žena koje su ostvarile zapažene karijere u nauci i tehnologiji u javnosti i medijima, sa ciljem da se motivišu devojke da svoj profesionalni put traže u ovim oblastima.

Skup je skrenuo pažnju na brojne prepreke, predrasude i teškoće koje se nalaze na putu između devojčica i nauke i otvorio proaktivnu diskusiju o merama za unapređenje sadašnje i buduće situacije.

U okviru rada Okruglog stola prezentovan je rad Centra za promociju nauke i dat je izveštaj sa panela „Science and Gender“ koji je održan u okviru Prve regionalne konferencije o promociji nauke zemalja Jugoistočne Evrope – SCIPROM. Takođe je predstavljen projekat Gendered Innovations – GI, u okviru COST GenderSTE akcije, sa idejom da se okupljenim naučnicama prikaže kako analiza po rodu i polu može dopineti kvalitetnijim sadržajima i rezultatima naučnih istraživanja. Pored primera sakupljenih u okviru GI projekta Stanford Univerziteta iz USA, dati su i primeri rodno senzitivnih naučnih istraživanja u Srbiji. Gošća na skupu je bila i prof dr Mirjana Živković sa Medicinskog fakulteta u Nišu, čije je rad na moždanom udaru kod žena predstavljen kao reprezentativni primer GI u Srbiji.

Udruženje Jednake mogućnosti je predstavilo projekat „Žene u nauci i tehnologiji“ koji je realizovan u okviru CPN konkursa 2012. godine, nakon čega je otpočela interaktivna diskusija na temu izazova sa kojima se sreću žene koje se opredeljuju za ostvarivanje svoje profesionalne karijere u nauci. Dati su brojni proaktivni predlozi, kako za unapređenje tekuće situacije, tako i za primenu dugoročnih rešenja koja mogu povećati zastupljenost žena u svim oblastima nauke. Poseban akcenat je dat razmatranju mogućih mera koje bi doprinele povećanju broja žena na rukovodećim i mestima odlučivanja.

Prof dr Vera Marković sa Elektronskog fakulteta iz Niša prikazala je podatke o zastupljenosti devojaka na njihovom fakultetu, uz komparativnu analizu podataka sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, koje je pripremila prof dr Jelica Protić. To je bio povod za dalju diskusiju o mogućim pozitivnim merama za motivaciju devojaka za izbor naučnih i tehničkih zanimanja. Predloženo je da se na popularizaciji ovih struka i motivaciji devojaka da biraju svoju buduću karijeru u nauci i tehnologiji započne još u završnim razredima osnovne škole i nastavi kroz srednje obrazovanje. Dat je predlog da se u školama organizuju susreti sa ženama – uzornim primerima koje su potekle iz tog okruženja, a ostvarile uspešne i zapažene profesionalne karijere, da bi se na taj način radilo i na demistifikaciji „muških“ i „ženskih“ zanimanja, a kroz pozitivne primere žena poteklih iz te iste lokalne sredine razbili ukorenjeni stereotipi i kreirala i promovisala atraktivnost i ostvarljivost ovakvih izbora.

U toku diskusije, razgovarano je i o položaju žena u saobraćajnom i transportnom sektoru. Istaknuto je da postoji pozitivan trend u broju naučnica u ovoj oblasti poslednjih godina. U toku studija i na postdiplomskim studijama, studentkinje postižu bolje rezultate, efikasnije i efektivnije su. U prilog ovome predstavljeni su konkretni statistički podaci sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zabrinjavajući podatak relevantan za učešće žena u saobraćajnom sektoru kada je reč o privredi u našoj zemlji, je da one čine manjinu (manje od 10% zaposlenih u ovom sektoru su žene).

Otvoreno je i pitanje „sagorevanja“ ženskih resursa, sa sociološke tačke gledišta, u slučaju da se ne promeni ukorenjeni obrazac (ne)podele kućnih poslova i angažovanja oko odgajanja i vaspitavanja dece ravnopravno između oba roditelja.

Glavni zaključci Okruglog stola mogu se sumirati u sledećem:

  • Postoji potreba za konstantnim radom na povećanju vidljivosti žena koje su uspele da prevaziđu vidljive i nevidljive barijere na svom putu ka uspehu
  • Postojanje primera i modela je najdirektniji način za motivisanje devojaka da biraju buduću karijeru u oblastima koje traže ličnu investiciju u znanje, što će im doneti i profesionalnu i materijalnu sigurnost u njihovom životu
  • Potrebno je konstantno uticati na promenu ukorenjenog obrazca (ne)podele kućnih poslova i angažovanja oko odgajanja i vaspitavanja dece između ravnopravno između oba roditelja
  • Održavanje Okruglog stola sa devojkama iz srednjih škola je način promovisanja uspešnih stručnjakinja i pomaganje devojkama u izboru svoje dalje karijere u nauci i tehnologiji

Ovaj Okrugli sto je bio i prilika da se promoviše i prikupljanje podataka za kasniju izradu baze podataka o ženama naučnicama u svetu, poreklom iz Srbije. Prikupljeni su i odgovarajući podaci.

Agenda i učesnice I Okruglog stola