Emisija „Beograde dobro jutro“, TV Studio B
24. januar 2012.
Gošća Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost

Voditeljka
Rekli smo da ćemo pričati o ženama u nastavku ili prosto o rodnoj ravnopravnosti. Okolnosti su takve da kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji uvek pričamo o tome kako ženama treba malo pomoći i podići ih, ali kako, čime i kojim parama? Čuli ste u prilogu koji smo imali juče da je jedna majka sa sedmoro dece bila zavejana skoro dve nedelje na Vlasini. Gde je tu tata i gde je u ovim pričama o produženom boravku u školama muškarac koji će malo više da povuče i da pomogne? On mora da radi. Kako da radi žena i naročito kako da radi žena na selu? O svemu tome i o mnogo još drugih stvari brine Uprava za rodnu ravnopravnost čija nam je menadžerka programa Jasmina Murić u gostima. Insistirate na tome da se rodna ravnopravnost poštuje i u nazivima vaših struka i nadležnosti koje imate. Pre dva meseca ste izašli u javnost baš na velika vrata sa stvarima koje radite. Da li primećujete promene?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Promene se primećuju. Proces promena je veoma spor u svim oblastima, pa i u ovoj, ali je primetan. Mi primećujemo jer svakodnevno pratimo i onda je to lakše, ali promene su spore i ne nadamo se brzom uspehu.

Voditeljka
Neposredan povod za naš današnji susret je to što ste raspisali konkurs za e-klubove koji treba da pomogne ženama sa sela iz pet opština u Srbiji. Šta je to e-klub?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Napravila bih jedan kraći uvod. Kod nas žene su u procesu tranzicije brže gubile posao. Nezaposlenost kada pogledamo statistike je veća kod žena. Ono što je Svetska banka u jednom istraživanju zaključila je da se žene uglavnom bave poslovima koji su nisko plaćeni, pa smo imali različite programe gde se podsticao ručni rad kod žena, pa su ženama u raznim programima kupovali razboje za pravljenje ćilima. Tradicionalni zanati su fenomenalni i treba ih čuvati. Niko ne kaže da treba ići protiv toga, ali ono što je sada trend i ono što je više plaćeno su poslovi koji su vezani za info-komunikacione tehnologije. Upravo sa tim u vezi mi smo napravili jedan program u kome ćemo osnaživati žene u korišćenju info-komunikacionih tehnologija i projekat koji se zove „E-klubovi“ podrazumeva jedan godišnji program koji će za Upravu za rodnu ravnopravnost implementirati udruženje Jednake mogućnosti koje se bavi korišćenjem razvoja info-komunikacionih tehnologija, prvenstveno kod žena, odnosno ravnopravnom pristupu info-komunikacionim tehnologijama. Ovaj program podrazumeva obuku žena da koriste info-komunikacione tehnologije ne samo u smislu onog jednostavnog pristupa da uključe računar i to, nego da mogu da naprave svoju internet stranicu, da ono što već proizvode ili već se nekim poslom bave da mogu da predstave.

Voditeljka
Prvo, posao kojim se bave teško je osmisliti, pokrenuti, održati, a još sve duplo teže ako su u nekim sredinama koje ni po svojoj trenutnoj situaciji nisu razvijene. Koje opštine ohrabrujemo da se jave na ovaj konkurs?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
U principu konkurs je otvoren za sve opštine. Prednost će imati one opštine koje će za svoje e-klubove obezbediti mesta u ruralnim sredinama. I Beograd ima suburbane sredine. Mi pozivamo i sve beogradske opštine da se jave na ovaj konkurs. Konkurs je javni, ima svoje kriterijume. Podrazumeva saradnju između opštine, odnosno lokalne samouprave i Uprave za rodnu ravnopravnost gde Uprava za rodnu ravnopravnost obezbeđuje kompjutere, obuku za korišćenje kompjutera, za napredno korišćenje kompjutera, odnosno pravljenje prezentacija i za moderni biznis. Lokalna samouprava treba da obezbedi prostor u kome će se to sve održavati i da se obaveže da u svojim razvojnim planovima za naredni period uključi podršku tim ženama koje su prošle kroz obuku i kroz klub.

Voditeljka
Da li je tačno da ćete vi čak internet plaćati u prvom periodu?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Da, za prvu godinu.

Voditeljka
Kada pričamo o selima koja imaju domove kulture, da li to može da bude neki dobar prostor da se u tom prostoru jedna prostorija odvoji za e-klub?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Dom kulture, škola, mesna zajednica gde postoje te neke prostorije, ali kažem potrebno je da to bude rezervisano upravo za e-klubove.

Voditeljka
Koliko žena će moći da prođe kroz te klubove? Vi na bilo koji način ograničavate broj polaznica ili kako to ide?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Da bi obuka bila kvalitetna i da bi za taj jako kratak period one uspele da steknu znanja i veštine, onda će to biti po 5 žena u prvom mahu, ali naravno predviđen je program da se to širi u narednoj godini. Mi sada govorimo o onome što je moguće da bude kvalitetno i što je moguće sa sredstvima koje smo obezbedili.

Voditeljka
Vi njima ostavljate kompjutere i ostavljate to seme da znanje krene, pa onda niko ne sprečava da se od toga dalje pravi priča. I sada žena koja nas recimo gleda u selu Vlaška kod Mladenovca, malopre se jedna odatle javila u naš radio program, misli „Kako da ne. Baš će to meni da se desi“, a može da promeni život jer vi imate primere žena koje su se recimo javljale na konkurs za seoski turizam i koje i te kako hoće da rade i zaradiće od toga.

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Upravo to. Mi inače imamo, Uprava za rodnu ravnopravnost i uopšte organizacije koje su se bavile podrškom žena, imaju sijaset primera dobre prakse. Na primer, udruženje „Zajedno zajedno“ koje danas pomaže ženama je proisteklo iz jednog takvog programa. To su sjajne žene. Mi smo ih upoznali na jednom prethodnom konkursu koji je Uprava za rodnu ravnopravnost raspisala za lokalne samouprave i organizacije koje će pomagati ženama u ekonomskom osnaživanju. Ta organizacija je potekla iz jednog upravo takvog programa. Prijavile su se žene, učestvovale na osnovu znanja koje su stekle i mogućnosti. One danas osnažuju druge žene, to je opština Zvezdara. Onda sada ima program za osnaživanje žena. U opštini Zvezdara su angažovane volonterke koje pomažu starim ljudima. Ovaj program će im pomoći da one unaprede svoja znanja, da postanu geronto-domaćice i na osnovu togu one će sutra moći da zarađuju neki novac za ovo što danas rade volonterski.

Voditeljka
Ja uvek volim da istaknem primer žena iz Čačka koje nisu nikakvo formalno udruženje, a koje su čudo po Srbiji napravile i velike pare zaradile. Porodice izdržavaju od pravljenja kolača u kućnim radionicama. Koliko smo mi same krive što komunikacione tehnologije prepuštamo nekako muškarcima? Da li je to greška naša?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Uvek je greška pojedinca. Mora da se stvori jedno okruženje. Okruženje diktira. Nisu sve žene dovoljno jake, kao ni muškarci. Nije to ekskluzivitet žena. Mi sada govorimo o ženama zato što je meni posao i zato što nas brojke upućuju na to. U Srbiji je 52% žena stanovništva, a kada govorimo o zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti taj procenat je uvek u korist muškaraca jer su oni više zaposleni i više zarađuju. Okruženje diktira taj neki milje gde mi želimo da budemo učiteljice a ne želimo da budemo web dizajnerke. To su nova zanimanja. To je sada jedan novi problem gde se uglavnom ženska zanimanja gube, a ona koja su muška se unapređuju i taj prelaz iz zanimanja koja nestaju u nova zanimanja je malo težak, a info-komunikacione tehnologije su jako bitne i praćenjem trendova, odnosno novih znanja, novih veština, ne samo ženama, pruža se mogućnost da prosperiraju.

Voditeljka
Godinama, decenijama ste praktično u ovoj temi, dakle borbi za prava i ravnopravnost polova. Jeste li optimista? Sada kada završimo ovaj razgovor i kada odete u kancelariju i kada sednete i vidite šta ste uradili i kada krenu da vam se javljaju oni koji su gledali ovaj razgovor, da li verujete da će biti bolje?

Jasmina Murić, Uprava za rodnu ravnopravnost
Ja verujem. Verujem na osnovu svog ličnog iskustva, na osnovu iskustva mojih koleginica i na osnovu svetskog iskustva. Ja ne bih radila ovaj posao da ne verujem u njega i da ne verujem u rezultate. Svesna sam da je proces promena jako spor, ali da i u ovo doba krize moramo raditi na tome. Mi smo imali za vreme prethodnog režima socijalističkog u odnosu na Evropu dosta bolji položaj, ali da smo tokom tranzicije, mislim i žene, da smo ga tokom tranzicije izgubile. Taj prelazak iz jednog društvenog oblika u drugi je bio veoma brz i za nas loš. Žene su češće gubile radna mesta, ne napreduju, vezano za vaš prethodni prilog upravo da su im servisi nedostupni, da je danas radno vreme do 5, 6 ili 7 sati. Ukoliko želite da budete uspešni u svojoj firmi morate da ostanete duže da radite. Prosto mora se stvarati jedan društveni ambijent koji će pomoći ženama. Uprava za rodnu ravnopravnost upravo to radi i bezbroj akcija koje ne možemo sada pomenuti u ovoj emisiji, ali biće prilike.